Srčani bolesnici na visokim temperaturama

NA ŽESTOKE tropske vrućine najviše reaguju bolesni. Hronični srčani bolesnici posebno su ugroženi, jer zbog visoke temperature i vlažnosti vazduha, imaju osećaj kao da “dišu na škrge”. Do kakvih tegoba kod ovih bolesnika može da dovede visoka temperatura i kako bi trebalo da se ponašaju objašnjava docent dr Arsen D. Ristić, direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije:
- Prekomerno izlaganje toploti kod srčanih bolesnika može dovesti do naglog smanjenja krvnog pritiska i redistribucije krvi, odnosno protoka od obolelih u zdrave segmente srca, jer se bolesni krvi sudovi slabije šire nego zdravi. Kod bolesnika sa suženjem "glavnog ventila" na izlasku iz srca, aortnom stenozom (suženje) može doći i do pojave bolova u grudima koji liče na anginu pektoris, kao i gubitka svesti, a u najgorem slučaju i do srčanog udara. Prekomerno i neumereno izlaganje toploti i suncu, inače, značajno povećava rizik za srčani udar i šlog (moždani udar) od kojih umire čak dve trećine svetske, pa i naše populacije. Pojavi srčanih oboljenja i infarkta miokarda uz visoki krvni pritisak, dijabetes, pušenje, prekomernu telesnu težinu, naslednu osnovu, fizičku neaktivnost i izloženost hroničnom stresu kao pratećim faktorima rizika, u ovakvim vremenskim uslovima podložniji su muškarci.

Kako srčani bolesnici treba da se ponašaju u ovakvim okolnostima?
- Oni mogu da upražnjavaju svaku fizičku aktivnost, ali primerenu godinama starosti, osnovnoj bolesti koju imaju, terapiji koju uzimaju i uslovima spoljašnje sredine. Obavezno treba da izbegavaju sunce u toku napora, napor u vreme visoke vlažnosti i veoma visokih temperatura. Ukoliko se putuje u predele sa još toplijom klimom, organizmu prvo treba dozvoliti da se prilagodi novonastalim uslovima, što znači da prvih nekoliko dana obavezno treba izbegavati veću fizičku aktivnost. Najviše srčanih udara događa se preko leta, u prva četiri dana od dolaska na letovanje. Posebno su ugroženi bivši sportisti srednjih godina, koji se posle desetak godina neaktivnosti upuštaju u velike fizičke napore, ne znajući da su bolesni. U takvim okolnostima oni vrlo lako mogu da dobiju infarkt.

Da li kretanje utiče na snižavanje vrednosti “lošeg” i rast “dobrog” holesterola, kao i na druge vrednosti u krvi?
- Kretanje i fizička aktivnost su veoma korisni za smanjenje “lošeg” (LDL) i povećanje “dobrog” holesterola u krvi. Istina, povoljan efekat važi samo za zdrave osobe i stabilne bolesnike na optimalnoj terapiji. Bolesnici koji imaju česte bolove u naporu, a naročito u miru, ne bi smeli da se izlažu fizičkom naprezanju. Kod njih fizički napor može da izazove pogoršanje bolesti, infarkt, pa čak i iznenadnu smrt. Posebno je opasno naglo izlaganje naporu u uslovima visoke temperature i dugotrajne izloženosti suncu, ukoliko ne postoji adekvatna rehidracija. Guranje automobila koji se pokvario i stao na suncu, predstavlja tipičan primer onoga što srčani bolesnici ne bi smeli da rade.

Šta se dešava sa masnim naslagama kod gojaznih srčanih bolesnika za vreme fizičke aktivnosti?
- Masne naslage u krvi se ne smanjuju, ali se usporava njihova progresija. Ukoliko su masne naslage na krvnim sudovima srca veoma izražene, a krvni sudovi suženi za više od 70 odsto, bolest zahteva ugradnju vaskularne proteze, odnosno stenta, koji vraća protok krvi kroz krvni sud na normalnu. Takav bolesnik više nema bolove u grudima pri naporu, nema rizika za infarkt, a srčani mišić je zaštićen od propadanja.

Koliko često i kojom brzinom srčani bolesnici treba da upražnjavaju sport?
- Ovde treba da se poštuje princip - uvek postepeno, i do nivoa koji bolesniku prija, a preporučuju se aerobne fizičke aktivnosti kao što je plivanje ili vožnja biciklom. Ako se pojavi bol u grudima, gušenje ili bolesnik izgubi svest pri fizičkom naporu, odmah treba da se javi lekaru. U suštini, svaki sport je veoma važan u primarnoj prevenciji srčanih oboljenja, ali i u takozvanoj sekundarnoj prevenciji kod osoba koje imaju dokazano srčano oboljenje. Ali kod njih tek pošto je završeno lečenje! Bolesnici u poodmakloj fazi bolesti i sa pridruženim drugim oboljenjima ne bi smeli da se izlažu fizičkom naporu, zbog povećanog rizika od infarkta i smrti zbog aritmija ili srčanog popuštanja.

O čemu još treba da vode računa?
- Na visokim temperaturama srčani bolesnici bi trebalo da unose dovoljne količine tečnosti, odnosno najmanje dva litra dnevno. Slanu hranu i vodu bogatu mineralima treba izbegavati jer podiže arterijski pritisak i pravi zastoj u plućima, povećava otoke nogu i otežava spavanje na ravnom. Obilni obroci su takođe opasni, jer povećavaju cirkulaciju u sistemu za varenje, jer “kradu” krv iz srčane cirkulacije, što pacijenta dovodi u identično stanje kao kada je izložen fizičkom naporu. Za ove bolesnike posebno je pogubno naglo izlaganje velikom naporu posle obilnog obroka na visokoj temperaturi. Sa nitroglicerinom i lekovima za povišen krvni pritisak takođe treba biti oprezan.

Kako treba da se ponašaju pasivne i uslovno rečeno zdrave osobe?
- Osobe koje stalno sede za volanom ili na poslu, odnosno svi oni koji se slabo kreću, treba da se čuvaju od naglog izlaganja naporu. Primera radi, muškarac između 45 i 50 godina, posle decenije pasivnog ponašanja, ne bi smeo naglo da krene u teretanu, ceo dan provede na suncu, ili nosi nameštaj uz stepenice. Istovremeno, njegova ishrana bi trebalo da se svede na češće a manje obroke, sa manje soli i masti. Najmanje pet obroka dnevno sa piletinom, ćuretinom i ribom kao glavnim namirnicama. Testenine i slatkiše bi trebalo svesti na najmanju moguću meru.

SEKS I SRCE
Ukoliko ljudi ne bi upražnjavali seks bilo bi mnogo manje srčanih udara, ističu istraživači sa Univerziteta Kembridž.
Po njihovom mišljenju okidači srčanog udara su droge, prejedanje, ljutnja i seks, i to baš ovim redom, naglasio je profesor dr Dejvid Nelson.
Ključni uzrok srčanog udara može biti kombinacija loših činilaca kao što su pušenje, loša ishrana, nedostatak vežbi ili prevelika težina. Osim ovih uzroka, istraživanje je pokazalo i da je kod svakog dvadeset osmog slučaja srčanog udara glavni okidač prevelika količina kafe.
Sa druge strane, više od dva odsto ljudi srčani udar doživljava za vreme ili nakon seksa, pri čemu je fizički napor glavni okidač.

SAN I SRČANI UDAR
Više sna može da spreči srčani udar i trostruko uspori zakrečenje arterija, tvrde stručnjaci sa Univerziteta u Čikagu.
Do ovog zaključka došli su na osnovu upoređivanja dužine spavanja i zdravlja arterija 500 ispitanika između 35 i 47 godina. Ispitanicima su urađeni neophodni pregledi krvnih sudova na početku istraživanja šest godina ranije, pri čemu je ustanovljeno da nema značajnih patoloških promena.
Nakon šest godina posmatranja, proces zakrečavanja otkriven je kod 27 odsto ispitanika koji su spavali manje od pet sati dnevno.
Uzimajući starosnu dob, pol, nivo obrazovanja i pušačke navike, naučnici su izračunali da jedan dodatni sat sna za trećinu smanjuje ovaj rizik, i da je najidealnija varijanta spavanje od sedam do osam sati u kontinuitetu. Osim toga, sedam sati spavanja predstavlja savršen recept za zdravu kilažu i dug život.

PRINCIP PET PUTA PET
Nepravilna ishrana je važan faktor rizika koji uslovljava nastanak ozbiljnih oboljenja kardiovaskularnog sistema.
Nepravilna ishrana je povezana sa nastankom prekomerne telesne težine, hipertenzijom, povišenim vrednostima holesterola, triglicerida, koji ukoliko se ne leče dovode do komplikacija na srcu i krvnim sudovima.
Da bi se izbegla ozbiljna situacija trebalo bi poštovati medicinski princip pet puta pet, savetuju stručnjaci.
To znači da u ishranu primarno treba uvesti kombinovanih pet porcija voća i povrća za pet obroka dnevno. Tokom pripremanja hrane treba zaboraviti na prženje i pohovanje, već namirnice samo kratko skuvati ili grilovati. Na ovaj način očuvaće sve korisne materije, a neće biti opterećene nepotrebnim masnoćama i drugim sastojcima štetnim za krvne sudove i srce. Inače, u ishranu treba uvrstiti namirnice sa niskim sadržajem masti, a obavezno izbegavati crvena mesa i preterano soljenje.
U suprotnom, ako se ova pravila ignorišu, može doći do pojave prekomerne telesne težine i gojaznosti, koji predstavljaju izuzetno ozbiljan faktor rizika za krvne sudove i srce. U svetu danas sa prekomernom telesnom težinom živi 35 odsto populacije, koja tri do pet puta češće doživljava šlog.
U Srbiji gojaznih ima čak 23 procenta, koji bi samo uz redovnu svakodnevnu šetnju mogli infarkt da smanje za 18, a šlog za 11 procenata.

preuzeto sa sajta Večernjih novosti.