U ovom tekstu ćemo govoriti o primarnoj hipertenziji koja je u 90-95% slučajeva razlog povišenog krvnog pritiska.
Povišen krvni pritisak je stanje u kojem je pritisak krvi na zidove arterija prekomerno visok. Predstvlja jedan od najvažnijih faktora rizika za nastanak srčanih bolesti, moždanog udara, bubrežne slabosti, ali i rizik za nastanak drugih ozbiljnih zdravstvenih problema koji u krajnjem stadijumu mogu dovesti do invaliditeta ili čak smrtnog ishoda. Zbog toga je važno da se povišen krvni pritisak prepozna na vreme i da se odgovarajuće leči. Za adekvatnost lečenja ovog problema neophodna je sardnja ali i iskren i pouzdan odnos između pacijenta i lekara.

Šta je normalan krvni pritisak?

Krvni pritisak se obeležava sa dva broja: prvi broj označava sistolni pritisak (momenant kada srce pumpa i gura krv kroz arterije), dok je drugi broj dijastolni pritisak (kada je srce u mirovanju između otkucaja – kada se relaksira). Normalan krvni pritisak je obično oko 120/80 mmHg. Prema smernicama Evropskog kardiološkog društva (ESC), povišen krvni pritisak se klasifikuje u nekoliko kategorija:
- Prehipertenzija: 130-139/85-89mmHg
- Hipertenzija 1. stepen: 140-159/90-99 mmHg
- Hipertenzija 2. stepen: 160-179/100-109 mmHg
- Hipertenzija 3. stepen : 180/110 mmHg i više

Zašto je povišen krvni pritisak opasan?

Dugotrajno povišen krvni pritisak može da oštetiti velike i male krvne sudove, srce, mozak i bubrege. To povećava rizik od nastanka ozbiljnih bolesti, samo neke od njih su: srčani udar – infarkt, moždani udar šlog, oštećenje bubrega – hronična bubrežna slabost, problemi sa vidom, proširenje i rupture velikih krvnih sudova – po život opasna stanja Nažalost, povišen krvni pritisak često nema očigledne simptome koji bi upozorili pacijenta da problem postoji. Zbog toga je važno redovno meriti krvni pritisak i obavljati preventivne preglede, posebno ako imate faktore rizika.

Koji su faktori rizika?

Neki od bitnijih faktora rizika koji mogu doprineti razvoju povišenog krvnog pritiska uključuju:
- Životnu dob (rizik raste sa godinama)
- Porodična istorija hipertenzije ili drugih bolesti srca i krvnih sudova
- Gojaznost, loše navike u ishrani i prekomeran unos soli
- Nedostatak fizičke aktivnosti, kancelarijski posao
- Prekomerno konzumiranje alkohola, pušenje
- Stres, koji je postao svakodnevnica
- Bolesti bubrega

Kako se leči povišen krvni pritisak?

Lečenje povišenog krvnog pritiska zavisi od stadijuma same bolesti. U početnim oblicima već sama promena stila života može rezultirati smanjenjem krvnog pritiska. Međutim kako je bolest dugo neprimetna često se otkriva kasno i tada je pored promene stila života neophodna i upotreba lekova.

Kako da pomognete sebi?

Smanjite unos soli, a povećajte unos voća, povrća i vlakana u ishrani
Održavajte zdravu telesnu težinu – umerenost u jelu i fizička aktivnost su osnova Preporučuje se najmanje 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno ( fizička aktivnost se prilagodjava spram godina života i zdravstvenog stanja), ali poželjno je i više.
Smanjte nivo stresa.
Javite se lekaru na vreme.

Kada se obratiti lekaru?

Za preventivni pregled nikada nije rano. Najbolje je bolest otkriti u momentu njenog nastajanja, ali na žalost to često nije moguće. Lekaru se treba obratiti kada izmerite povišene vrednosti krvnog pritiska, kada imate glavobolje koje se ponavljaju, kada osetite pritisak u grudima i vratu, kad čujete zujanje u ušima, ili ako u bilo kom momentu posumnjate da postoji neki problem. Uvek imajte na umu da ova bolest može dugo da bude bez simptoma i da njena prva manifestacija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, pa čak i završiti smrtnim ishodom. Zbog toga i na najmanju sumnju izmerite krvni pritisak.

Zaključak

Povišen krvni pritisak predstavlja ozbiljno stanje koje se može kontrolisati i lečiti uz adekvatnu medicinsku pomoć i promenu stila života. Pravovremeno postavljena dijagnoza, pridržavanje saveta lekara, saradnja između pacijenta i lekara kao i redovno praćenje krvnog pritiska ključni su za sprečavanje ozbiljnih posledica.
Ako imate povišen krvni pritisak, nemojte čekati – reagujte odmah da biste sačuvali svoje zdravlje.

dr Dejan Vukčević specijalista interne medicine